Kraj jedne ljubavi

Autor ljubavneprice | 30 Apr, 2010
Po ko zna koji put prosla sam kroz ta vrata. To su kapije sveta mog kroz koje je on otisao zauvek, stazom rosnom od mojih suza, koje su ga snaznije od hiljadu reci molile: "Ostani... ". Stisak ruke na zgaristu ljubavi bio je jak, i kao na tren da se pokajao, pokusao je da zadrzi moju ruku drhtavu, kao da je sakupljao pepeo koji je ostao. Suze u njegovim ocima bile su mac, koji se sve vise zarivao u moje srce. Plakao je i ostavljao me kao da je na to bio primoran, kao da je hteo nesto vise da kaze, ali su ga suze onemele. Volim ga, iako me boli ostrica koja se svakim trenom sve vise zariva, muteci moju svest, u kojoj je on jedno vreme, a kao da je bio citav zivot, bio sve. Nemocna sam... Svesna sam da je kraj, da se onaj stari plamen ugasio... Ali zasto kada je bio u svom punom sjaju, kada je jacina nase ljubavi bila ogromna, a kod mnogih izazivala i zavist?Vec nekoliko meseci ni traga ni glasa od mog voljenog, koji je izgleda bio samo pogresan izbor mog srca koje je naivno verovalo u svaku njegovu rec. Gde je ta ljubav?Da li je zalutala u nasim razlikama (ili slicnostima)?Da li se uplasila pa opustosila njegovo srce?Ili jednostavno nije ni postojala?Sve vise verujem u to mada onaj mali naivni deo mene se jos uvek bori protiv te misli koja mi kida dusu. Da li je zaista voleo neko ko je mogao sve tako drago da ostavi i baci u ambis zaborava kao da nikad nije ni postojalo?Da li se povredjuju osobe koje volimo?Ali ipak suze njegove govorile su suprotno. Mozda su to bile suze pokajanja, ali to bi onda dovelo u pitanje njegov karakter. Plakao je, kao da se borio izmedju svesti i podsvesti, kao da su se u njemu sukobila mnoga osecanja koja nije mogao ni sam sebi da definise, a kamoli meni, devojci koju je, dok je plakao, ostavljao. Ti biseri koji su klizili preko mog lica bili su samo dokaz moje nemoci i bile su oprostaj od te ljubavi koja mi je sve. Cutali smo, a samo povremeno se culo njegovo pitanje:"Da li zelis da odem?". Kakv apsurd!Nisam zelela da ode od mene, ali sam bila svesna da su njegove zelje drugacije, ali mu je griza savesti nalagala samo to da saceka momenat kada budem bila spremna da ga pustim. Znala sam da to moram da ucinim odmah i zbog njega i zbog sebe, jer ipak sebicno bi bilo biti vodjen samo svojim zeljama... Osecala sam veliku prazninu u dusi i srce mi se cepalo kada je odlazio, jer sam znala da se oprastamo zauvek. Jednom kada se ostavi, rusi se ono neopisivo i uzviseno sto postoji izmedju dvoje ljudi koji se vole, onaj svetionik u dusi koji je uvek bio utociste i spas. Svaki drugi pokusaj bio bi samo vapaj za prosloscu, koja je ipak samo proslost. Suze su stizale jedna drugu, ta nezaustavljiva, nepresusna reka tekla je preko mojih obraza, a ja sam kao davljenik u njoj zelela da se trgnem iz tog ruznog sna koji me je tistio i rusio ceo moj svet. Pitam se da li jos uvek imam snage da se borim za njegovu ljubav koju mi je on surovo oduzeo. Ne znam, zaista. Znam samo to da ga i dalje volim i da je on iako tako blizu, veoma daleko od mene. Moja dusa jos uvek ne moze ponovo da zavoli, jer jaki su tragovi proslosti... Oni nikada ne iscezavaju i jedino se od njih nikada ne moze pobeci. On je sve vec predao dahui secanja, pokopao nasu ljubav i jednostvano otisao dalje. A ja?Ja stojim u mestu nemam snage da zakoracim, jer jaka je ljubav koja me vuce da ostanem i koja ceka svoju ponovnu uzvracenost.

3 Komentari and 0 Trekbekovi - "Kraj jedne ljubavi"


    I to je bilo to...

    Upoznala sam ga u školi.Imao je 14 ja 13 godina.Oboje smo bili 7.razred.Bili smo STRANCI do tada.Došao je i povukao mi špagicu bolera.To je bilo slatko..Ali zašto on?Zašto mi se sa njim sva ova patnja morala dogoditi.Postali smo PRIJATELJI.Igrali bocu istine dok jedno od nas ne bi zaspalo.Počela bi pitanja:Kad bi bili u vezi ...Uvijek sam rado odgovarala na njih.S vremenom sam se zaljubila u njega.Naravno kada nekog upoznaš bolje,zavoliš ga.On je bio poseban.On je bio moj Anđeo.Postali smo PAR.Voljeli smo se...Dopisivali smo se do 2h ujutro.Ogovarali bo profesore.Lagali bi si da se ne volimo.Uvijek smo našli tema.Ali pored svega toga što smo mi imali stajala je i ona.Ta Maja.oličje savršenstva.Njegovo srce je još uvijek bilo kod nje.Znala sam ja to...Ali sam neko vrijeme šutjela.E,kad sam mu rekla to bilo je kako ja to mogu uopće misliti.da sam mu jedina i tako dalje.No otavio me jer sam bila bez razloga ljubomorna,kaže.Bez razloga?ne bih rekla.dva dana nakon prekida je bio s njom. :( prekinuli su...i ja sam ga naravno opet utješila i opet sam bila uz njega.u među vremenu sam patila za njim.Shvatio je da sam ga voljela i on je mene molio da mi opet budemo skupa.Naravno da sam pristala.ipak sam njega jedino pravo voljela.iskreno.sa cijelim srcem.No opet se ona pojavila.i tu je bio kraj.kraj svega.sada nismo ni prijatelji.tako je to u vezama. : STRANCI->PRIJATELJI->PAR->STRANCI. i kako sad dalje bez njega?

    8.4.2011.-01.10.2011.

    F.B. moj mali Anđele uvijek ću te voljeti.

    Autor Aurelija am 01 Okt 2011, 01:01

    Љубав

    Љубав је ништо што се неможе описати речима.То се диживљава.Љубав је увек за мене била искрена и чиста.То сам мислила пре ниолико месеца.Тачно је просло 6 месеца од када сам упознала једног дечка има вам нећу рећи .Јер то име ће остати дубоко закопано у моме сломљеном срцу.Незнам код њега шта ме више привукло да ли је то било тај његов став, или можда његове заводљиве плаве очи.Ја мислим да је ипак пресудна била та његова тајанствоност ко је ме излуђивала и његове плаве очи.Чим сам га видила заљубила сам се у њега "љубав на први поглед".Позвао ме је да изађемо и ја сам пристала.Тај тренутак никад нећу забоиравити .Ја мислим да сам осећала лептириће у стомаку и да ћу истог момента полетети у небо.Те исте вечери седели смо поред плаже и размишљали о томе како би било да смо у вези.Он ме је одмах сутрадан питао у школи да ли хоћу да будем са њим у вези.За мене је у том трнутку све стало и и време и школа и све,све.Само је он био у том тренутку исред мене.Нисам више могла да чекам и рекла сам "да".Та наша веза је бала прелепа.Шета ли би се плажпом,смеја ли би се једном другом,причали би вицеве....Али нажалост дошао је и тај дан којег сам се навише бојала.Између нас се појавила једна Јадранка.Е видите она је била "оличење савршенстава" била фаца у школи,број један свим дечацима и била је просто саврашена.Каква ја то никад нисам била нитићу бар не у његовим очима.Он се истог тренутка заљубио у њу.И рекао ми је:"Заборави за мене јер ти и ја од овок тренутка више не постоимо."И ако ми се срце сломило у парам парчад ја сам морала на то да пристанем и пристала сам ма колико да је ми било тешко.Туговала сам пуно насм ишла чак неколико дана у школи.Али једностсавно сам решила да га заборавим потрајало је али сам успела о дошла до циља.И од тада за мене љубав виши не постоји.

    Autor Невена am 04 Mar 2012, 09:51

    STA JE ZAPRAVO LJUBAV
    (nemoguca ljubav)
    Sasvim slucajno njoj se desilo ono sto zovu ljubav.
    Do tad cula je samo razne price o tome,slusala je kako druge djevojke pricaju o tome,kako ne mogu da zive bez „njega“ i to joj je bilo smijesno a i pateticno,sve dok nije srel
    a „njega“.
    Tada veoma mlada neiskusna i nezrela za ljubav,upoznala je jednog veoma finog,dragog i lijepog decka.Na pocetku gledala je na njega samo kao na jednog slatkog decka. Ali posle .ne toliko dugo vremena pocela se cudno osjecati kad ga spomene ugleda..Svaki put kad bi ga vidjela bila je veoma zbunjena nesigurna u sebe...
    Na pocetku je cutala o tome mislila je da je to nesto prolazno i da to nije nista ozbiljno.Ali dani su prolazili ona je sve vise i vise imala potrebu, da ga vidi,pa makar i prosla samo kraj njega.
    Prvo je priznala drugarici da misli da se zaljubila ,a ona se samo nasmijala i rekla „heheheheheheh pa ti i ne znas kako je to“ i pocela pricati o necem drugom.
    To joj je oborilo samopouzdannje i vise nije ni pricala o njemu, jednom rijecju patila je u tisini i mislila na tu nemogucu ljubav..
    Sad je proslo vec 2 godine od tog njihovog prvog susreta ona je priznala i drugima da ga voli,ali nije imala snage da to njemu kaze.
    On ima drugu srecan je,a ne zna da tamo negdje postoji neko ko ga iskreno voli i svaku minutu svog zivota misli na njega i voli ga kao sto nikad nikog nije voljela.
    Ta ljubav ce za nju ostati jedna mala slatka tajna i uspomena zbog koje ce nekad pustiti i suzu ali nastavit ce sa zivotom........:(((

    Autor sabina am 13 Okt 2012, 23:35

 

Dodaj komentar





Zapamti me