Ljubavne Price

Pitam se zasto je zivot toliko okrutan,zbog cega moram plakati svake noci,
zasto sve ovo ovoliko boli.....
Ne razumem sebe,ne razumem ni svoj zivot,ne razumem svet oko sebe,ne razumem.......
Zasto iz mojih ociju moraju teci kapi krvavih suza,sta sam to uradila,da mi se sve ovako vraca?
Izgleda.... izgleda da je nekome smetao moj osmeh,moja sreca,moja snaga,moja volja za zivotom...
Izgleda da je taj neko zeleo moje sve za sebe,a meni....
Meni je ostavio tugu,bol,suze...i krv koja uporno tece iz mojih ociju...
Pitam se da li uziva u ovome sto je napravio od mene,da li uziva u osmehu koji je ukrao od mene,
da li je moju snagu iskoristio za sebe...?
Ko zna...mozda i jeste....
Ali je meni zato ostavio noc-da proklinjem sto sam ziva,dan-da proklinjem sunce koje izlazi
i podseca da negde daleko neko uziva u mom bolu,zivot-da proklinjem dan sto i njega nije uzeo sa sobom,
moje telo-koje sada lezi kao fosil i podseca na dane kad sam bila vedra i puna zivota,
ostavio mi je srce-koje puca po savovima...
Ostavio mi je.... tugu,bol i suze da budu vecno moji prijatelji....
Ostavio mi je dovoljno malo snage da iskopam rupu u crnoj zemlji u kojoj cu leci....
Da,jedini spas ce mi biti da resim sebe muka i da njemu ne pruzim zadovoljstvo da uziva i dalje u mom bolu,
mojim suzama i mojoj patnji....
Lezeci u mracnoj sobi,na hladnom betonu sanjala sam....
Sanjala sam sebe opet srecnu i sa osmehom na licu kako koracam sumom ispunjenom suncanim zracima,cvecem,pticama
koje pevuse najlepse pesmice....
Sanjala sam sunce koje mi opet daje nadu u bolje sutra,sanjala sam sarenilo boja oko sebe,sanjala
da trcim srecna tom prirodom...
i.... izjednom muk.....
slika puca na milion delova kao da je od stakla....
ja se nalazim i dalje u sumi ali oko mene je sada mrak,
trcim u nadi da cu pronaci put koji ce me izvesti opet na svetlost dana i ono sarenilo boja,
ali nema puta,oko mene sada samo ogolelo drvece krvavih grana,ptice grabljivice koje kruze iznad moje glave
u nadi za plenom....
koje cekaju moje telo da bi ispile i ovo malo krvi u meni,da bi raskomadale moje telo na komade...
Cujem u daljini zvukove,plac,vrisak i sve se to mesa sa zvukom ptica koje su sve blize meni...
Pitam se: O,Boze ima li te,zasto si dozvolio da dozivim ovo,zasto me napustas...
Jato ptica se spusta na mene,pokusavam da ih sklonim,masem rukama,vristim,placem,ali su one
uporne,zele moju krv i nista ih nece spreciti u tome...
Osecam kako kidaju moju kozu,vidim krila i kljunovi su im izmazani krvlju..... MOJOM KRVLJU...
Pokusavam da ustanem ali me neka nevidljiva ruka vuce na dno,ne mogu ustati previse je cvrst stisak smrti...
Grabljivice su i dalje tu,kidaju moje telo,u nadi da ce iskidati i moje srce...
Osecam kako kidaju preostale vene,krv prsti na sve strane,osecam da mi se blizi kraj...
Osecam kako njihovi kljunovi rezu moje meso,kako se grabe ko ce uzpeti da uzme veci komad mene,mog tela...
Vristim.... i budim se u znoju,sa suzama na licu,lezeci na hladnom betonu,utrnulog tela...
I pitam se koliko jos noci mora proci da bi ovo mucenje prestalo....
Jos koliko jos suza da ovaj bol stane...
Jos koliko krvi mora poteci da bi moje telo bilo umrtvljeno...
Jos koliko tuge da bi moje srce stalo..
Jos koliko vrsika koje niko nece cuti...
Jos koliko....?