Ljubavne Price

...I posle toliko vremena,stojim sama na peronu svoga zivot,ljudi prolaze pored mene kao senke,vreme je usporilo,u daljini cujem da poslednji voz krece za 5 minuta...imam jos samo tako malo vremena,da se nadam da cu te videti...krece mi suza,ona sto izdaje,znam da treba da krenem dalje,da zivim svoj zivot...ali nemam snage,jer jos u meni tinja nada da ces zalutati na ovaj peron,da cu te opet biti najsrecnija pored tebe,nada,samo nada,to je sve sto mi je ostalo...Mozda ce se ipak desiti neka carolija,i ti ces biti tu,da me tesis,da kazes da je to sve bio samo ruzan san.Bajka,zasto moj zivot nije bajka...?Jednom smo o tome pricali,secas li se...?Rekao si mi da sam detinjasta,da ti ne mozes da mi je pruzis...a ja sam cvrsto verovala,da ce se to pak promeniti...jos uvek verujem,ali uzalud...
Sve me podseca na tebe,a toliko vremena je proslo,cak i neke sitnice,neciji pogled,osmeh,ma dovoljna je i jedna rec da probudi secanje na tebe u meni,koje tako silno pokusavam da gurnem u zaborav...I jos pokusavam da odgonetnem zasto te tako ludacki volim...jos 3 minuta...ne razumem,dok smo bili zajedno,ti si mi bio zanimacija..a onda si otisao,i tada sam skupila hrabrosti da priznam sebi da,da...pa da te volim,ludacki,bez granica,onako kako se voli prvi put...tada je vec bilo kasno...mada i sada ne bi mogla da te pogledam u oci i da ti kazem da te volim...jos 1 minut..Odlucila sam da krenem,da se otrgnem od proslosti,evo zurno skupljam delice srca,koje si ti slomio...mozda ce ipak neko hteti da mi pomogne da ih slozim...kazu,da kad srce i dusa bole zbog ljubavi,sledeci put vole jos jace i iskrenije,nadam se daje tako...ulazim u voz,sedam kraj prozora,i imam zelju poslednji put da pogledam taj peron proslosti...i gle,pa to si ti,kao i uvek nasmejan,osmeh mi je zaigrao na usnama,srce pocinje da lupa sve jace i jace...htedoh da ti mahnem,da istrcim da te zagrlim...ali ondak videh nju kraj tebe,ljubis je onako kako si mene nekad...i opet tako poznat bol,koji razdire i srce i dusu,i opet mi krecu suze zbog tebe,a obecala sam sebi,zbog tebe nikad vise...Krece voz,bas na vreme,zelim sto pre da odem...preko puta mene sedi i osmehuje mi se stranac...pa sto da ne,uzvraticu mu osmehom,mozda je on taj koji ce da mi pomogne da te zaboravim...mozda...
I poslednji put priznajem sebi da te volim,verovatno cu te uvek voleti,ono dete u meni ce mi davati snagu da te volim i da ujedno nastavim svojim zivotom,bez tebe...ipak nisu sve ljubavi srecne,zar ne...?!...I love you...