Ljubavne Price

Imam prijatelja koji mi je kao brat, i sa kojim sam čitav svoj dosadašnji život bila. Zajedno smo odrasli. I stalno smo se družili. Dolazio je on kod mene, išla sam ja kod njega. On je bio meni rame za plakanje, ja sam bila njemu rame za plakanje.
I izlazili smo često.
Nekad sa društvom, a nekada sami... I bilo nam je lepo...
On me je voleo... Puno me je voleo... ali kao prijatelja, sestru... A ja, stalno sam maštala kako se volimo, kako se udajem za njega...
A onda sam otišla, daleko od njega, daleko od mojih drugih prijatelja, i veoma mi je teško, i dosadno u ovom novom gradu. Ja još uvek mislim na njega i maštam kako se venčavamo.
On sada ima devojku, i ona je...fina, prijatna... lepa... kako mi je teško ovo da kažem...Srela sam ih,...jednom...slučajno...i on je lud za njom....I njih dvoje se mnogo vole...
A ja, još uvek sam zaljubljena u njega. Osećam to celim svojim telom. Ovo moje srce tako lupa kada pomislim na njega, ali ne želim, i neću da mu priznam da ga volim, da ne mogu da živim bez njega, jer on nema ista osećanja prema meni. Ne znam više šta da mislim? Ne znam kako na njega da gledam ? Ove emocije me ubijaju. Veoma sam konfuzna i ne znam šta da radim. Najradije bih ovo srce isčupala i bacila ga što dalje od sebe... Zaljubljena sam u njega. Uvek ću biti zaljubljena u njega... Uvek sam bila zaljubljena u njega...
Ne mogu da se vratim nazad. Ne bih mogla podneti da ga gledam sa njegovom devojkom. Moram da izbacim ova osećanja o njemu. Moram da nađem nekog drugog muškarca... Moram...Ali kako...Kada samo njega volim...
I imala sam prijatelja koji mi je bio kao brat, i sa kojim sam čitav svoj dosadašnji život bila. On me je voleo kao sestru, a ja sam volela njega kao muškarca...I još uvek ga volim, iako sam daleko od njega...