Ljubavne Price

I dok januar polako prolazi, gusim se u gomili pozutelih slika i starih uspomena. Nije proslo mnogo vremena, prosla je svega godina, koji mjesec tu i tamo..Sve se dogodilo tako brzo i spontano. Upoznala sam ga sasvim slucajno, zavolela ga nenamerno. Bio je sve ono o cemu sam mastala..Visok, crn, smedje, lepe oci, lepo gradjen, otkacen, inteligentan a ujedno i duhovit..Uvijek mi je mogao izvuci osmeh. Nisam volela tipove koji su uporno trckarali za mnom i gusili me svojom ljubomorom, al' kod njega to mi ni malo nije smetalo. Cak, sta vise, cinilo mi se simpaticnim. Po prvi put sam se prepustila toj caroliji i volela ga beskrajno. Pricao mi je price, saptao najsladje reci, obecavao..izjavljivao ljubav..Eh, kako sam samo bila naivna i sve to poverovala. Bila sam zaslepljena i nista osim savrsenstva nisam videla. Dani su prolazili a meni se spremalo spustanje na zemlju. Bilo je vreme. Iako bi se svadjali svakodnevno, pomirenja su bila fantasticna. Nije to bilo nista ozbiljno, uvek ljubomora i ostale gluposti. I tako, dan pre doceka Nove Godine, posvadjali smo se, kao i uobicajeno, medjutim ovaj put se nismo mirili. Prosao je i taj dan, osvanulo novo jutro, svi su jurili nekuda..Spremanja za docek su bila u punom jeku. Ja sam sve to radila kao da sam neko limeno cudoviste koje radi na baterije. Sve mi se cinilo bezveznim. Imala sam zelju da ostanem kuci, gusim se u suzama i alkoholu celu noc, i nista vise. Medjutim, moji prijatelji nisu zeleli ni da cuju za takvo nesto. I tako spremni krenuli smo na zurku o kojoj se tako dugo pricalo. Moram priznati da je sve bilo ukusno dekorisano, pica i jela je bilo na pretek, muzika je bila odlicna..Svi su se super zabavljali. Zidni casovnik lagano je otkucavao 12 sati..Ponoc..Suza mi se skotrljala niz lice dok su misli uzurbano lutale gradom trazeci ga. Nesto mi je saputalo da Nova Godina donosi i neka nova iznenadjenja, neke nove izmene. Predosecala sam da se blizi kraj. Zelela sam biti covek i pozeleti mu sve najbolje. Tiho sam prosaputala najlepse zelje, tiho, najtise, da ih
niko ne cuje osim njega..Ostatak veceri je prosao u nesto boljem raspolozenju. Tri dana nakon te burne noci, javio mi se. Pricali smo do
kasno u noc..Mislim da je osecao kako me nesto muci te me na kraju upitao: "Sta cemo sa nasom vezom? Sta se desava sa nama?" Toliko sam mrzela te reci jer bi svaki put tu zacrtala liniju i zavrsila sve. Nisam zelela to da ucinim ovaj put, isuvise mi je znacio, ali morala sam.
Odgovorila sam kako ne znam. Pricao mi je kako je bio usamljen zadnjih dana, kako sam mu nedostajala. Uzvratila sam slicnim izlivom osecanja. Bilo je strasno kasno te sam morala krenuti. Na kraju mi je rekao: "Volim te.." A ja, pa, naravno, ja sam morala caroliju da privedem kraju uz reci: "Ma da, verujem ti.." Dugo nisam mogla da zaspem te noci. Samo mi se njegova slika vrtela pred ocima. Ujutru sam se probudila sa tragovima suza na licu..Bila sam nervozna, skrhana, srca zgazenog negde na cesti..Dani su odmicali a ja sam izgubila svaki kontakt sa njim. Kasnije sam cula price kako je bio sa jos jednom djevojkom u isto vreme
kad i sa mnom. Ne znam sta da mislim, ne moze covek vise biti pametan. Stisnutih zuba ubedjivala sam sebe kako mi te price nista ne
znace, kako mi on vise nista ne znaci..Varala sam se. Sve mi je to mnogo znacilo. Svaka sitnica, vezana za njega, me interesovala. Vreme je odmicalo a moje rane su jos bolele, nikako nisam mogla da ih zacelim. Tad sam se zaklela sebi da nikad vise necu dopustiti nekom da mi se tako priblizi. Nikad vise necu dopustiti nekome da otkljuca kapije mog srca. Nikad me vise niko povrediti nece, dosta sam patila. Nakon toliko vremena, opet se cujemo s' vremena na vreme. Opet me nasmeje
do suza, opet mi se poverava sta god da je u pitanju-skola, posao, porodica, neka nova devojka..I ne znam kako da se oduprem svemu tome. Zelim da pobegnem negde daleko gde me nece moci pronaci al' uzalud. Kad god se pojavi, meni kolena zaklecaju kao prvog dana. Svim drugima nalazim mane dok je on savrsen. Tako rado bih se prepustila njegovim vrelim usnama, slatkim saputanjima, privila se uz
njega..al' tako se plasim. Plasim se jos jednog poraza, plasim se boli i tuge. Sada dane provodim uz lazan osmeh na licu i kamenog srca. Vise nista ne osecam. Ljudima nanosim bol i ne dopustam da mi se priblize i ako neki od njih dolaze s' najboljim namerama. Kako to Merlin kaze: "Lazu, lazu me..Da vreme leci sve..Mozda sidu i tumore al' NJEGA nikad' ne.." Ne kajem se za ono sto sam ucinila, ne kajem se sto sam mu pruzila neizmernu ljubav, al' se kajem sto sam dopustila da me ovako
povredi i da me udalji od drugih ljudi. Evo, jos jedan januar je prosao..Jos jedna Nova Godina, jos jedan Bozic..A ja i sad pomislim na te
smedje oci, i sad ga se rado setim, i sad pozelim da mu se bacim u zagrljaj i priznam mu, po ko zna koji put, kako ga ludo volim.