Ljubavne Price

Ova prica nije kao mnoge koje ste do sada negde culi ili procitali, ne, ona nema srecan, a ni tuzan kraj, ona jednostavno nema kraj. I sad bi trebalo da pocnem bio jednom jedan ili bilo je to jedne letnje noci... ne, necu tako poceti. Reci cu samo da sam tada, tog dana, 2 avgusta 2003 godine upoznala jednu veoma kompleksnu osobu, koja nema ni dva ni tri, nego hiljadu lica, osobu koju verovatno nikada necu u potpunosti upoznati. Nego da, ipak moram reci da je to bila jedna prilicno topla letnja vecer kad sam ga upoznala, to nikad necu zaboraviti. Nije to bilo nista posebno i nije se cak ni razlikovalo od mnogih upoznavanja koje sam imala sa mladicima, ali to je bio ON... I zato to vece nikada necu zaboraviti... Tada nisam znala, nisam ni pomisljala sta ce mi se desiti sa njim, sa Acom, ali sam osetila nesto cudno cim sam ga ugledala, bilo je neceg u tom pogledu, u tim prelepim tamnim ocima. Trnci su mi prosli kroz telo. nisam razumela sopstveno ponasanje, jer mi se decko uopste nije svideo, stavise, gadio mi se i on i ona njegova bradica, i njegovo gordo drzanje i samouverenost i to sto je cesto bio uduvan. Zbog toga sto je pusio travu svi su ga smatrali narkomanom, ko da je on jedini koji to radi, a meni je to smetalo. Te noci me je upoznao sa deckom koji mi se u to vreme svidjao i sa kojim sam se kasnije skontala. Nakon raskida sa njim Aca je poceo da mi se nabacuje, a ja sam ga u startu odbila. Iako sam, sada to slobodno mogu reci, u dubini duse zelela da budem sa njim. I dosao je dan kada sam se vratila kuci u Novi Sad. I vrativsi se , dugo sam uporno ponavljala, kad god bi ga neko spomenuo, sve njegove mane, pokusavala sam da ga potisnem, ali sam lagala samu sebe. On je vec bio u meni, iako nije bio moj. Cak mi ni Nemanja, tadasnji decko, nije pomogao da ga zaboravim, da zaboravim taj glas, taj hod, te divne crne oci... I sledece leto postala sam svesna cinjenice da sam zaljubljena u njega, dosavsi ponovo u taj grad i ponovo ga videvsi. I bili smo zajedno, bila sam u njegovom narucju, bio je moj, te trenutke nikada zaboraviti necu... To su bili najsrecniji trenuci mog zivota i to niko nikada nece shvatiti, koliko sam samo tih dana bila srecna sa njim, neopisivo srecna. Toliko srecna da posle svakog dana ili noci provedene sa njim, dok bih sestri pricala o njemu, pojavljivale bi mi se suze u ocima, suze od neizmerne radosti, lude radosti. Ali kratko je trajalo, otisla sam. Morala sam otici. Ovog leta, videvsi ga ponovo, nasavsi se ponovo u njegovom zagrljaju, posle toliko vremena, shvatila sam-to nije vise bila samo zaljubljenost, vec ljubav, prava strasna ljubav. I vec sam ga uveliko volela, a nisam smela to dozvoliti sebi. Shvatila sam da ce sve to uskoro nestati, jer nama nije bilo sudjeno, nama jednostavno nije bilo sudjeno. Najvise zbog te proklete daljine, a i zbog jos jednog razloga-ti si ovoga puta iamo NJU i voleo si je! I samo Bog zna kako si me povredio kada si rekao da me vise ne volis, da ti se cak vise i ne svidjam. Osecala sam se tako prazno, kao da mi je neko istrgao dusu, sve osecaje. Tako vise ne zelim da se ikada osecam. Sada pokusavam da te prebolim i uspevam u tome, trudim se i znam da cu uspeti, moram uspeti. Nikada te vise nesmem zavoleti... jer nikada vise neces biti moj, a i meni je potreba ljubav, a to je nesto sto mi ti nikada pruziti neces. I zato sve mora prestati. I prestace. Jednoga dana to ce biti samo lepa uspomena, ... Ali do tog dana ja cu te i dalje vidjati u tom gradu, a kako cu preziveti to sto te gledam, a nemam?Neznam ni sama, pokazace vreme.