Ljubavne Price

Dok se beli prekrivac prostire sirom malog grada, on stoji kraj prozora i za svaku tu pahulju pusti po jednu suzu. Grlo mu se steze dok posmatra tu belu prasinu kako zamece ljudske tragove. Znao je da ce sutra, isto tako, ta prasina zamest' njegove tragove. Za te ulice on ce ostati samo jedno secanje. Samo jos jedan covek kog progutase hladni vetrovi "divljeg zapada." Osetio je bol u grudima kada je ugledao visoku crnku kako ulicom koraca. Tako je podsecala na njegovu Necu. Voleo je svim srcem. Hteo je da je zeni uskoro. Ali sudbina nije bila na njihovoj strani. Bili su zajedno celu vecnost, cinilo mu se. Zeleo je provesti ostatak svog zivota uz nju. Voleo je...A vec sutradan je morao poci. Kuda, pitate se? Sutradan, morao je poci u kisoviti, zapadni dio Kanade. Hiljade i hiljade kilometara od svog rodnog mesta, porodice, ljubavi...Tuga mu je srce slamala...Seo je tu pored prozora i zaspao. Probudivsi se, shvatio je da je stigao i taj dan...da mora krenuti. Sta je osecao, ne zna ni on sam. Samo je video tragove sinocnjih suza. Trebao je krenuti a bojao se spustiti stope u taj sneg. Znao je da ce nestati s' vidika. Znao je da ce ih ta prasina prekriti zauvek. Znao je da ce tako izbrisati i smisao za zivot. Ipak, izborio se. Nije hteo dopustiti hladnim vetrovima divljeg zapada da ga tek tako uniste. Nije se hteo predati bez bitke. ...Stigao je u Kanadu, u zemlju o kojoj su svi toliko pricali. Upoznao je mnoge nase ljude..Sve video...A onda sebi obecao da ce se vratiti jednog dana. Kako obeca tako i ucini. Prolazili su dani, meseci pa i godine a on se nije mogao smiriti. Zelja za ljubavlju bila je jaca od svega. Upoznao je mnoge nase djevojke al' svakoj je nalazio mane. Ni jedna nije bila ravna njegovoj Neci. Znao je da mora otici po nju. Znao je da mu nema zivota bez nje. Osecao je ogromnu prazninu u sebi koju je samo ona mogla ispuniti. Samo ona je mogla otjerati tu tugu iz ociju i povratiti im njihov sjaj. Samo ona...Nije vise mogao izdrzati. Spakovao je stvari, seo na prvi avion i uputio se rodnom kraju. Nakon godinu i po dana, jos uvijek su ga se svi secali. Ipak, nije bio samo neka prica, neko secanje. Njegovo ime se jos uvek spominjalo medju drustvom. Stigavsi kuci, spustio je torbe i odjurio kod nje. Zazvonivsi na vrata, sacekao je par sekundi a onda.....Onda se pojavio andjeo pred njima. Njegova Neca, bila je ljepsa nego ikada. Pali su jedno drugom u zagrljaj i ljubili se dugo, dugo. Vise nije osecao onu prazninu a oci su mu sjale k'o najlepse zviezde. Znao je da je ona njegova sreca, povod za zivot, ljubav...jednom recju, SVE. Tada je izvadio zlatni prsten, polozio ga na njenu ruku i tiho rekao ZAUVEK. Vencali su se nekoliko dana kasnije. On se morao vratiti nazad u Kanadu dok ona nije mogla zbog papira. Al' on pokusava sve sto je u njegovoj moci da je dovede. I, ako Bog da, jednog dana uspece...Jednog dana bice oni opet zajedno. A do tada, neka ljubav pobedjuje ove proklete daljine sto ih razdvajaju.