Ljubavne Price

"Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu lepse nego bilo koje stvorenje na ovom svetu. Od trenutka kada napusti svoje gnezdo, ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje."
Ovu pricu (kao jednu od mnogih) zelela sam da zapocnem bas ovako, jer me je i zivot coveka, takodje smrtnika, podsetio na nju.
I covek je jednom u zivotu najsrecniji... Ptica po cenu zivota peva samo jednu pesmu kao sto i covek pozeli da umre posle neuspeha u zivotu, ljubavi, jednostavno da uvene ko cvet, osusi se kao list i padne, odleti kao pesak na dlanu...
Jer je ipak srecan sto je doziveo taj najlepsi trenutak za koji je spreman zivot da da.
Ono najbolje i najlepse sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velikog bola...Covek prvo odraste, stekne krug prijatelja, druzi se sa njima, deli dobro i zlo, a onda pozeli ljubav zbog koje srce pocinje da cezne!
Nekada sam govorila da si moja nesudjena sreca, neko ko me nije primecivao, ko je za mene bio dalek i stran. Za tebe ja sam bila obicno dete, a moja ljubav obicna decija igra. Prihvatila sam da sam jos uvek nezrela, neinteresantna osoba, daleko od tvog srca i tvojih plavih ociju. Rekli su mi "zaboravi ga". Rekla sam "dobro", al nisam. Zivela sam za svaki tvoj pogled, poljubac, dodir, neznu rec...Nisi me shvatio.
I sad dok razigrane boje proleca gledam, mislim o tebi, o meni, o nama.
Kako je samo lepo kad se kaze: "Daleko od ociju - daleko od srca". Na sta ja kazem "Malo sutra!"
Ova tisina me ubija...Sve ovo ne podnosim hrabro, jer nema u meni snage. Tuzna sam, dok miris rascvetalog proleca place zajedno sa mnom, a znam da sve to ne mogu promeniti jer sam suvise slaba...
Noc je, a nebo boje indiga osulo se svetlim tackama koje mi veceras lice na tvoje oci. Nocas me sve na tebe podseca i ne znam da li ce ikada prestati ova tisina u kojoj mi se pricinjava tvoj glas i tvoje reci, iskrene i neiskrene upucene meni. Sada mi ni proslost ne da mira, secanja naviru sa svih strana i svom zestinom me bacaju u kovitlac patnje iz koje mi nema povratka.
A i ova soba me ubija, jer svuda oko mene je samoca i bol... Moj svet snova je srusen, sama sam. Ne postoji nista vise sto me raduje. U najtezim trenucima prijatelji su mi samo olovka i papir. Moj svet je crno-beli. U stvari, vise siv, jer ima dosta poraza i poneka sitnica koju ja zovem sreca. Sastoji se od stvari kojima se nadam. Vreme prolazi, a ti si i dalje u mom srcu.
Prosli su mnogi kroz moj zivot...Dolazili su i odlazili, i na kraju, uvek sam ostajala sama, slomljena bolom i tugom u beskrajno dugim nocima.
Znas, cesto pozelim da postanem vetar, da doletim do tebe i milujem ti kosu, cesto pozelim da postanem kisa da dospem do tebe i ljubim ti usne, cesto pozelim da sam magla da ti pridjem i zagrlim te.
Umesto toga, ja i dalje ostajem devojka, bice zeljno tvoje ljubavi i paznje, zeljno tebe.
Andjele moj, nemoj me nikad zaboraviti. Nemoj zaboraviti da sam zivela samo za tebe, da sam te volela kao sto nikog nisam i kao sto nikog necu vise tako voleti. Nemoj zaboraviti koliko sam samo suza prolila zbog tebe i znaj da ce deo mog srca uvek pripadati uvek samo tebi ma gde god ti bio.
Znaj da sam te volela, da volim te i da cu te voleti, sve dok i poslednji atom bica mog bude spreman da voli. Doletela bih da te zagrlim kad bih mogla. Ali veruj mi da nisi sam. Neka te vecno greje moja najiskrenija i najcistija ljubav. I zapamti: "Prozivi svaki dan! Ne propustaj priliku da nesto ostvaris, ako zaista to i zelis! Mozda ti se sutra nece ukazati ista prilika. Zivi kao da ti je svaki dan poslednji, jer juce je proslo, danas ce proci, sutra tek treba da dodje.
Veruj u bolje sutra, na daj se, budi optimista. Bice bolje! "Ja cu i dalje pisati price i pesme posvecene tebi. Gledacu u nebo, saputati Dunavu da ti prenese pozdrave i slusati balade.
Ostacu u svom svetu prica i pesama, onakva kakva jesam. Dobra tj. luda. I uvek cu voleti tebe i nadacu se...