Zasto me u obraz ljubis?

Autor ljubavneprice | 11 Apr, 2010, 10:59
"Zasto me u obraz ljubis, necu da mi budes drug"... Joj, svaki put kad cujemo ovu pesmu setim se njega i njegovih crnih ociju. Poceli smo kao super drugovi i delili smo tajne i stare ljubavi sve do onog dana kad mi je rekao da mu se svidjam ali ja sam bila previse glupa da to shvatim pre. Stalno sam plesala sa njim na zurkama i delila dobro i zlo. Zaludeo me je skroz, ali nisam to sebi htela da priznam. Drugarica mi je cesto pricala "Girl, ti si se zaljubila u njega", a ja sam na to odgovarala "Ma ne, on je previse ozbiljan za mene". I tako jednog dana i ja njemu priznam da ga volim i onda se sve promenilo. On mi nije verovao da mi se svidja zato sto mu nikad nisam dala signale ili uputila reci ljubavi. I razlog za ovo je sto nisam isla na neki ples u skoli sa njim, ali nije mi se islo iz nekog jakog razloga(nije bitno sta). Bitno je to da je meni stalo do njega i te kako i spremna sam da sve delim sa njim, ali on mene vise ne slusa. Znam da ima osecanja za mene jer svaki put prica i plese sa mnom kad idemo negde, ali on previse brine o tome sto drugi misle i sve te sitnice. To ne mogu da razumem, prvo ti neko kaze da te voli i onda posle se promeni za cas. Ubedjena sam da se nije igrao sa mnom jer ga dobro znam, ali nesto mi govori da je shvatio da sam mozda previse mlada za njega jer imam 16 godina a on 18, jer ipak ovo je America i oni imaju posebne zakone. Ja ne znam sta da radim, bojim se ako pokusam nesto, odbice me ili reci da prekinem sa igrom i pretvaranjem da ga volim. Totalno sam zbunjega ali znam da ga volim i da bih volela biti sa njim, i jos uvek se pitam zasto me u obraz ljubi... Moze da promasi bar milimetar...

I sve sa mirisom vutre

Autor ljubavneprice | 11 Apr, 2010, 10:59
Ova prica nije kao mnoge koje ste do sada negde culi ili procitali, ne, ona nema srecan, a ni tuzan kraj, ona jednostavno nema kraj. I sad bi trebalo da pocnem bio jednom jedan ili bilo je to jedne letnje noci... ne, necu tako poceti. Reci cu samo da sam tada, tog dana, 2 avgusta 2003 godine upoznala jednu veoma kompleksnu osobu, koja nema ni dva ni tri, nego hiljadu lica, osobu koju verovatno nikada necu u potpunosti upoznati. Nego da, ipak moram reci da je to bila jedna prilicno topla letnja vecer kad sam ga upoznala, to nikad necu zaboraviti. Nije to bilo nista posebno i nije se cak ni razlikovalo od mnogih upoznavanja koje sam imala sa mladicima, ali to je bio ON... I zato to vece nikada necu zaboraviti... Tada nisam znala, nisam ni pomisljala sta ce mi se desiti sa njim, sa Acom, ali sam osetila nesto cudno cim sam ga ugledala, bilo je neceg u tom pogledu, u tim prelepim tamnim ocima. Trnci su mi prosli kroz telo. nisam razumela sopstveno ponasanje, jer mi se decko uopste nije svideo, stavise, gadio mi se i on i ona njegova bradica, i njegovo gordo drzanje i samouverenost i to sto je cesto bio uduvan. Zbog toga sto je pusio travu svi su ga smatrali narkomanom, ko da je on jedini koji to radi, a meni je to smetalo. Te noci me je upoznao sa deckom koji mi se u to vreme svidjao i sa kojim sam se kasnije skontala. Nakon raskida sa njim Aca je poceo da mi se nabacuje, a ja sam ga u startu odbila. Iako sam, sada to slobodno mogu reci, u dubini duse zelela da budem sa njim. I dosao je dan kada sam se vratila kuci u Novi Sad. I vrativsi se , dugo sam uporno ponavljala, kad god bi ga neko spomenuo, sve njegove mane, pokusavala sam da ga potisnem, ali sam lagala samu sebe. On je vec bio u meni, iako nije bio moj. Cak mi ni Nemanja, tadasnji decko, nije pomogao da ga zaboravim, da zaboravim taj glas, taj hod, te divne crne oci... I sledece leto postala sam svesna cinjenice da sam zaljubljena u njega, dosavsi ponovo u taj grad i ponovo ga videvsi. I bili smo zajedno, bila sam u njegovom narucju, bio je moj, te trenutke nikada zaboraviti necu... To su bili najsrecniji trenuci mog zivota i to niko nikada nece shvatiti, koliko sam samo tih dana bila srecna sa njim, neopisivo srecna. Toliko srecna da posle svakog dana ili noci provedene sa njim, dok bih sestri pricala o njemu, pojavljivale bi mi se suze u ocima, suze od neizmerne radosti, lude radosti. Ali kratko je trajalo, otisla sam. Morala sam otici. Ovog leta, videvsi ga ponovo, nasavsi se ponovo u njegovom zagrljaju, posle toliko vremena, shvatila sam-to nije vise bila samo zaljubljenost, vec ljubav, prava strasna ljubav. I vec sam ga uveliko volela, a nisam smela to dozvoliti sebi. Shvatila sam da ce sve to uskoro nestati, jer nama nije bilo sudjeno, nama jednostavno nije bilo sudjeno. Najvise zbog te proklete daljine, a i zbog jos jednog razloga-ti si ovoga puta iamo NJU i voleo si je! I samo Bog zna kako si me povredio kada si rekao da me vise ne volis, da ti se cak vise i ne svidjam. Osecala sam se tako prazno, kao da mi je neko istrgao dusu, sve osecaje. Tako vise ne zelim da se ikada osecam. Sada pokusavam da te prebolim i uspevam u tome, trudim se i znam da cu uspeti, moram uspeti. Nikada te vise nesmem zavoleti... jer nikada vise neces biti moj, a i meni je potreba ljubav, a to je nesto sto mi ti nikada pruziti neces. I zato sve mora prestati. I prestace. Jednoga dana to ce biti samo lepa uspomena, ... Ali do tog dana ja cu te i dalje vidjati u tom gradu, a kako cu preziveti to sto te gledam, a nemam?Neznam ni sama, pokazace vreme.

Moja ljubavna prica

Autor ljubavneprice | 11 Apr, 2010, 10:58
Nisam procitala jos ni jednu ljubavnu pricu ovdje, odlucila sam prvo da napisem svoju, ne znam zasto, to me ne pitajte... samo procitajte...

Osoba koja voli da se zeza, koja bi htjela da mijenja momke, osoba uvijek raspolozena... to sam vam ja... moja ljubavna iskustva i nisu bila tako lijepa, ili ih mozda ja nisam ostavila upamcenju kao veoma lijepa... ali evo prica o mojoj prvoj pravoj ljubavi...


Kako je vrijeme ljeta doslo, ne znajuci gdje da ga provedem, svaki dan sam prodovdila u dosadi dok na moje cudenje me nije nazvala rodica, ona koju nisam cula godinama, pitala me je dal' bi mogla doci kod nje na par dana u grad pa ce ona kod mene, da se opet zblizimo kao nekad, a i da ubijemo dosadu koja je svakim danom bila sve veca... pa naravno pristala sam, i sutradan krenula ka njoj... da ne duzim, prvu vece smo izasle i stvarno nisam znala da cu toliko raje upoznat tu vecer al ipak je se tako desilo, vise mi je bilo i dosadilo govorit svoje ime pa kad je dosao jedan njen priajtelj da se upoznamo uopste ga nisam pogledala samo sam rekla "pa vec si cuo moje ime" bila sam tako odvratna, a zapravo nisam znala da ta ruka sto mi se u tom trenutku pruzila da je pozdravim je zapravo bila ili bit ce moja prva ljubav...kako je sudbina cudna...sjedeci tako , konacno sam ga malo bolje pogledala, vidjela sam njegov osmijeh, njegove oci i istog trenutka sam se kajala sto sam onakav odgovor dala i sto mu nisam fino rekla ime i nasmijala mu se, ali bilo je kasno, pa sam sada mogla samonekako da se ukljucim u razgovor... i bar mi je to islo od ruke... dani su prolazili svaku vecer se izlazilo, a s njim se zezalo jer je to momak s kojim se uvijek mozes nasmijat :) medutim vrijeme da krenem nazad je doslo, morala sam :( jos tu vecer izasla sam a nisam znala kad ce me roditelji nazvat i reci tu smo dosli smo po vas (po mene i rodicu da ona ide meni), bilo mi je zao, veoma zao sto nismo presli na neki visi nivo od samog prijateljstva, prisao mi je i pitao sto sam tuzna... pa sta da mu kazem, suze smao sto nisu krenule niz moje lice, rekla sam mu da veceras putujem, i pogledala sam ga u oci u tom trenutku on je spustio galvu, ocigledno je bilo da je i njemu zao, u tom trenutku je zazvonio moj mobitel, taj prokleti mobitel, pa da bili su to roditelji koji su nas vec cekali... morala sam poc, rekla sam mu da moram poci, pogledao me je, njezno smo gledali jedno u drugo , ni on ni ja nismo znali sta reci, ali ono sto sam tada vidjela bilo mi je dovoljno suze u njegovim ocima, to nisam mogla podnijet okrenula sam se i zaplakala tako gorko tako jako...pomislila sam, dal se osoba moze zavoljet tako jako za samo nekoliko dana?! dal je to nagrada il kazna ne znam...

Dani su prolazili, i nisam ga mogla preboljet i zaboravit koliko god da sam se trudila, ostao je duboko u meni, duboko se urezao u moje srce! ali nakon godinu dana opet sam krenula u njegovo mjesto, u njegov grad, plasila sam se da me je zaboravio, da ima vec ozbiljnu vezu, da mu se vise ne svidam kao one veceri... eh toliko toga mi je prolazilo kroz glavu...ali na moju srecu (il nesrecu ne znam) prepoznao me je, cak jeovaj put odma kao da je bio svjestan greski krenuo u osvajanje mene, i uspjelo mu je naravno, pa koliko sam ga samo zeljela tih godinu dana, koliko sam puta na njega pomislila... svaki dan je bio je lijep, svaki dan pun smijehai radosti a na povratak kuci nisam pomisljala dok se taj dan nije desio, opet je vrijeme za povratak, jos jedan gorki rastanak, dogovorili smo se da cemo se sutra naci na istom mjestu u isto vrijeme, da se jos jednom vidimo... bila sam tu, bila sam tu minutama, satima ne znam koliko sam ga cekala ali meni je se ucinila kao vjecnost, ali on nije dosao nije ga bilo, toliku sam bol osjecala u sebi, zar je bilo tesko jos jednom izac sa mnom a onda je svakkao tu prokleta daljina, ali njega nije bilo... vratila sam se kuci, gore sam se osjecala nego one godine, ovaj put izdano... ali i dalje sam ga volejla i nadala se da ce bar jednom nazvat ali nije se desilo to cudo, zapravo ja sam bila toliko ocajna da sam ga morala nazvat, sve je bilo fino, nisam mu spominjala onu vecer jer sam se plasila da cu ga naljutit i da nece sa mnom ni pricat...bilo je sve fino mjesec, dva, tri mozda cak i cetiria. a onda su prestali pozivi s moje strane, nisam ga zaboravila, ne! ali osjecaj da ja uvijek njega moram nazvat a on i ne mari za moje pozive je bio velik, prestali su pozivi prestalo je sve... a ja sam i dalje bolovala... sada sam u sretnoj vezi, vezaje ponovo na daljinu , valjda mi je to sudeno, i skoro mi je taj sto me zadnju vece ostavio poslao sms , osjetila sam nesto u stomaku neke zmarce, ali nije to bilo ljubav il zaljubljenost, pitala sam se samo kako se sad usuduje...

Ocekujem kritike i naravno prica je nazalost istinita :)

Hoces li mi ikad reci volim te?

Autor ljubavneprice | 11 Apr, 2010, 10:57
Vise ne znam sta da mislim, ne znam sta da radim i u mojoj glavi postoji samo nemir odkako te volim, samo sumnja i bol, a ja ne znam naci nacin kako da te zaboravim.. cini mi se da nikad i necu..
Poznamo se vec dugo godina ali nasa prica pocinje nedavno..
Imala sam momka, kojeg sam voljela, koji je volio mene... momka koji je bio tvoj drug, jako dobar drug.
Sve bi bilo u redu da se medju nas nisi umijesao ti. Ne znam da li je bilo namjerno, ali to sad nije vazno, steta je vec ucinjena i ovo stanje kakvo je sad niko ne moze da promijeni. Polako sam te zavoljela, zavoljela te vise nego ikoga na ovom svijetu cak ni sam nisam znala da se tako moze voljeti, nije me bilo briga za druge pa ni za momka, jedino vazno je bilo da budem sa tobom.

Znala sam da ti se svidjam, pokazivao si mi to, nekad vise nekad manje ali znala sam... U pocetku sam mislia da je to prolazo, da je samo obicno svidjanje i da cu te ubrzo zaboraviti, ali nije bilo tako.. naprotiv iz dana u dan sam te voljela sve vise i vise i svoju ljubav prema tebi vise nisam mogla kriti. Iako me je bolilo jako prekinula sam sa momkom i bila sa tobom, u tom trenu nije bilo sretnije osobe od mene, znala sam da cinim nesto ruzno, zabranjeno jer momak me je jos uvijek volio, ali ja nisam marila, cak sam mu i priznala razloga naseg prekida i on je shvatio.. jeste bilo mu je tesko ali shvatio je. Poslije toga ns odnos je zahladio i nisi vise nista pokazivao prema meni, nikakve osjecaje pa cak ni jedan pogled da znam da ti je jos uvijek stalo. Tad sam se opet vratila momku, uvjerila sam ga jos uvijek volim i da zelim da opet pokusamo samo jer sam se plasila da cu ostati sama, jer tebe nije bili, a tako sam zeljela da opet budes kraj mene... svaki put kad sam bila sa njim zamisljala sam tebe i plakala u sebi jer nisi samom.. previse sam te voljela i jos uvijek te volim.

Kada si vidio da sam se pomirila sa momkom opet si mi poceo davati znakove da ti se svidjam, opet si poceo uznemiravati moje srce, moju dusu, a tek se bila malo smirila... ne znam sta si zelio, mozda si mislio da te vise ne volim, pa si zelio da me opet osvojis da budes taj na kojeg mislim svakog dana, mozda si i ti nesto osjecao prema meni ili si samo zelio da me povrijedis, ne znam ali si uspio... Opet smo bili zajedno i bilo mi je prelijepo, nikad se nisam tako osjecala s nekim, kao sa tobom tu noc.. ljubio si me kao nikad, svaki dio moga tijela, nikad to necu zaboraviti, nikad. Prevarila sam momka ali nije mi bilo vazno, u mom srcu si postojao samo ti i niko vise, za nikoga nije bilo mjesta osim za tebe i nikad nece ni biti. Poslije toga opet smo bili zajedno i opet sam ga varala.. nakon nekog vremena smo raskinuli i sve sam mu rekla, nema smisla da ga vise lazem, nije to zasluzio.

Ja i ti smo opet nakon toga bili skupa i opet sam osjetila poznati osjecaj u stomaku kad si blizu mene.. jednio ne razumijem zasto se odvratno ponasas prema meni kad nismo sami, zasto me namjerno vrijedjas kao kroz salu kako ti kazes, zasto ne zelis samnom izaci na kafu da popricamo kao ljudi, kao prijatelji jer to smo bili prije ovog svega. Zar je moguce da mislis da svaki put kad sam sa tobom jedino sto zelim je otici sa tobom u krevet.. ne misli to jer to nije tacno, ja znam da ja i ti nikad necemo imati vezu i da nikad necemo biti normalan par, znam da mi nikad nisi rekao da me volis i nikad i neces, ali mozemo makar biti prijatelji jer ista od tebe vise i ne trazim, jer znam da nije moguce... iako smo toliko puta bili zajedno, toliko puta se nesto desilo, toliko pogleda i toliko dodira, a tako malo rijeci, ja jos uvijek ne znam sta osjecas prema meni, nikad to nisi uspio pokazati, ne samo meni, ni jednoj curi a bilo ih je puno, nikad mi ne bi priznao da me volis cak i da je tako jer si previse ponosan, a ucinio si da te zavolim.. zbog tebe sam izgubila osobu koja me je voljela, a zasto, da me imas kad ti hoces jer znas da ti ne mogu odoljeti, znas da te volim i da cu uvijek biti tu.. a ja, ja nisam nista dobila, nikad necu saznati sta osjecas prema meni, ponasas se kao da ti nije stalo, kao da ne osjecas nista prema meni... mozda je bas i tako ali negdje duboko u sebi ja se jos uvijek nadam da me ipak volis, da ipak i ti osjecas nesto prema meni iako to ne pokazujes, jer da nije tako zasto uvijek zavrsis samnom, zasto uvijek budemo skupa, zasto me ljubis onako kako se ljubi samo onaj ko se iskreno voli.. ne znam, voljela bi da mi kazes, da znam, da vise ne mucim sebe, pa da te pokusam zaboraviti, ovako ne mogu, ne ovako nikad necu moci.. ne zelim vise patiti, ne zelim plakati zbog tebe, a vjeruj mu isplakala sam se i previse, zelim samo znati da li me volis, da mi kazes jer ja vise ne znam sta da mislim...

ljubav preko MSN

Autor ljubavneprice | 10 Apr, 2010, 10:56
Bar jednom u zivotu zavolis nekoga,neko tako obican iznenada dodje u tvoj zivot.Proslost ostaje zaledjena i gotovo i da se ne sjecas sta je bilo prije,pocnes vjerovati u cuda , pocnes sanjati snove koji su satkani od maste i neopisive ljubavi za koju i nisi znao da postoji do tada.E bas ti si prebrzo dosao u moj zivot,nisam te ni znala a vec sam te voljela.Do tada nisam znala da surfanje i caskanje po internetu sa posve obicnim ljudima moze unjeti promjenu u moj zivot,a ni pomislila nisam da cu upoznati ljubav.Sve je pocelo tako sto sam bas tada imala previse problema sa skolom pa sam utijehu pronalazila u neobaveznom dopisivanju sa neznancima.Najbolje sam se osjecala dok sam s tobom razgovarala,cinio si da se osjecam posebnom i nisam mogla da vjerujem da me jedan neznanac moze tako dobro razumijeti.Iz dana u dan u dan ja sam te sve vise i vise voljela ali sam se plasila da tvoja osjecanja prema meni nisu takva kao sto mi govoris,da nisi takva osoba kakvom se predstavljas.
Osam mjeseci tako je trajalo,cežnja i nestrpljenje da stanemo jedno kraj drugog i da se pogledamo duboko u oci rasla je svaki dan sve vise i vise.Nazalost zivimo u razlicitim zemljama,a djele nas hiljade kilometara.Zeljela sam da se vidimo,poslala sam ti poruku,znala sam da ce ona promjeniti sve medju nama ali isla sam na sve ili nista...I na moje iznenadjenje dosao si toliko sam bila nervozna tog jutra dok sam te cekala na stanici i eto konacno su mi se ispunile sve zelje i nadanja,stajao si pored mene,bio si mi bas onakav kakvog sam te zamisljala,mada sam imala tvoje slike,pravila sam tvoj lik po svojim zeljama ili ipak po svojoj masti.Trema je ucinila svoje iako smo jedno o drugom gotovo sve znali ponasali smo se kao potpuni stranci.Tek navecer kada smo ostali sami uslijedio je i nas prvi poljubac koji je bio bas onakav kako sam i zamisljala kao i sve sto se doslo poslije toga.Dosla je i nedelja, dan kada si trebao da se vratis kuci,ponasala sam se prema tebi nekako hladno ali znala sam da je uzrok svemu tome bio jer sam znala da ces otici i da te mozda vise nikada necu vidjeti a toliko te volim.Iako sam osoba koja lahko zaplace nisam pustila ni jednu suzu,kao da mi je neki kamen stjao na srcu,tek kada sam dosla kuci bila sam svjesna svega sta se desavalo oko mene.Ujutro kada sam se probudila opet sam bila nesigurna u tvoja osjecanja,mislila sam da za nas nece biti slijedeceg puta i da ces me za kratko vrijeme zaboraviti ali i to je bila jos jedna u nizu mojih nesigurnosti.Sada znam da smo poslije tvoga dolaska ovdje postali puno blizi.Nakon mjesec dana javio si mi da postoji mogucnost da ces ponovo doci.I naravno ja opet nisam vjerovala ali ti si jos jednom dokazao da me ne lazes i da me stvarno volis jer,zaista ko bi presao toliko kilometara da samo nekoga vidi.To vrijeme koje smo proveli skupa bilo je lijepo ali nazalost kratko jer koliko da sam zeljela da potraje duze nije bilo moguce..
I sad poslije svega sretna sam jer iako si tako daleko znam da ipak postojis i da me volis sto je najvaznije jer onom ko zaista voli daljine nista ne znace,znam da niko ne moze pobjeci od sudbine,ja ne zelim da bjezim od nje ali isto tako ne zelim da ni ona ne pobjegne od mene...

Moje more plavo...

Autor ljubavneprice | 10 Apr, 2010, 10:55
Moje more plavo...tako beskonacno,tako duboko,puno neistraženih tajni.Kada bih samo jos jednom dodirnula te,ostila te celog,prepustila se tebi i upoznala svaki tvoj delic...cula sve tvoje tajne,pronasla sve uspomene u tebi,koje tako nemo,ljubomorno cuvaš...Prve pojubce koje nosiš sa sobom u svoje dubine,po celom svetu ,do svih kontinenata,a niko za njih ne zna...Sve suze za kraj koje se u tebi stapaju,postaju deo tebe,koje ljubomorno cuvaš,pretvaras u jedno,u sebe...O,moje more plavo,cujes li moje vapaje sada,moje zelje da uz tebe budem,da te samo posmatram...Da ti pruzim ruku,da me sebi povedeš,tamo gde je sve tako jednostavno,a opet ocaravajuce,tako hladno,a opet,medju svim tim uspomenama,toplo,ispunjeno ljubavlju,mirnocom.O,moje more plavo,vidjas li ga kad,cuvaš li ga daleko od svih...Prica li ti i on svoje uspomene,pronalaziš li delice nas u njegovom srcu?

Moje nebo tamno...Tako daleko,nedostizno,cisto...Ti što sve znaš,ti što cuvaš tajne,ti što ukrašavaš jutra,noci...O,moje nebo tamno,padaju li zvezde sada za nekog drugog kao što su padale za nas?Cuvaš li tu sliku,tu najlepšu sliku moje tajne ljubavi,moje skrivene ljubavi...Ti si mi svedok svega...Ti,moje nebo tamno...ti,sa svim tvojim zvezdicama,delicima;ti znaš moju tajnu,ti znas da samo njega volim,samo njega u srcu čuvam...zauvek...Čuvaj ga,moje nebo tamno.Čuvaj ga od svakog zla.Čuvaj ga od svih neprijatelja...Čuvaj ga i ne dozvoli da zaboravi...nikada...Neka pamti kako su zvezdice padale,kako je more bilo mirno,kako je obala bila osvetljena...Neka pamti u daljini Sveti Stefan,sva njegova svetla...Ukus mojih usana pomešan sa vinom;dim cigarete kojim smo po vazduhu pisali imena naša,a ona nestajala,raspadala se,odlazila u daljinu,nikad istrazenu.Čuvaj ga,moje nebo tamno...čuvaj ga onako kako ga ja čuvam u srcu,onako kako ja čuvam uspomene na tebe,na more,poljubce,jedno leto...

Obalo moja duga...Ti što si se nagledala svega...Ti što si nas spojila i razdvojila...Ti koja si spojila more i nebo...O,obalo moja,tako duga...Secaš li se onih noci,naših šetnji...mojih beskonačnih šetnji po tebi...secaš li se srece,osmeha i poljubaca naših?Secaš li se svih mojih suza,mojih molbi...Sve bih dala da samo još jednom mogu da osetim tvoj pesak pomešan sa vinom,cigaretama,koracima,osmesima,da samo ga još jednom osetim pod stopalima,da mi vrati sve uspomene,da me uveri da me je voleo,barem delicem srca.Secaš li se se koliko sam puta na njemu pisala naša imena...Bezbroj puta svih onih besanih noci,sedeci sama,zeleci da spoznam daljinu,tamu...Uzalud...jer svaki put kada bih napisala,moje more plavo bi to opralo,povuklo sa sobom u plave dubine,na sigurno mesto,daleko od svih ljudi,daleko od mene,od nas...Kao da je zelelo da mi kaze da je sve uzalud,da sve uvek bude i prođe...Ali obalo moja,uspomene nije obrisalo moje more plavo,nisu oprale kiše mog neba tamnog,nisu ni zraci meseca obasjali...ali znam,sve je ostalo u tebi,duboko urezano,večno...da me uvek seca...O,obalo moja,viđaš li ga,čuješ li njegove korake,osećaš li mene u njegovoj blizini?Jer znaj,on je uzeo dušu moju,pokidao je i poneo sa sobom...Mozda ne oseća,sa svim svojim vapajima,sa svi suzama koje moje more plavo nije uzelo sebi,ona je ipak uvek uz njega...I čuvaj ga,obalo moja...daj mu sigurne puteve...I nek nikada ne zaboravi,jer ja neću...Čuvaj ga onako kako bih ga ja čuvala...
Tvoja M

Jednom decku

Autor ljubavneprice | 10 Apr, 2010, 10:55
Izmedju jave i sna,izmedju vatre i vode,izmedju dobra i zla,koliko dugo sam se nalazila na velikoj raskrsnici gde su svi putevi licili jedan na drugi,koliko je samo moje srce drhtalo u neizvesnosti,koliko je samo volelo,plakalo,zelelo,bolelo,koliko samo noci nije spavalo.....Ne mogu da se setim ni koliko je vremena proslo do konacne odluke,do dana kada sam zatvorila oci i poslusala uplasene otkucaje srca.Koliko sam samo izbegavala taj dan,zelela da pobegnem iz tvoje blizine,iz tvog zivota iako sam znala da ce me lanci kada tad vratiti nazad,u tvoje narucje...Sama pomisao na tebe i mene,daleko od svih,kako se gledamo oci u oci plasila me,drhtala bih...Zelela sam da pobegnem ali bi me nesto jako vracalo tebi,..Surovi vetrovi su do mene donosili zle reci koje bi mi parale srce,dusu.Imala sam samo tebe a znala sam da ces i ti jednog dana kao senka izceznuti iz mog zivota kao da nikada nisi ni bio u njemu.Klizio si mi iz ruku a ja nisam imala snage da se borim dalje,nije bilo nade da cu uspeti da te vratim,nestajao si u gustoj magli i tek onda kada je tvoj lik postao samo svetla tacka shvatila sam koliko mi znacis...Mozda si izceznuo iz mog zivota ali je u srcu i dalje bio urezan tvoj lik a ispod slova tvoga imena,Nemanja...Dok si ti nestajao,sa tobom je nestajao i deo mene,odneo si moje srce,dusu...Sakupljala sam snagu iz poslednjih varnica onoga sto je nekada plamtalo,borila se i uspela da te vratim...Nisam mogla da dozvolim da izgubim ono sto zaista vredi i onoga koga sam jedino i iskreno zavolela.Nisam osoba koja lako odustaje od onoga sto zeli,a zelela sam tebe u mom narucju.
Volim te,Nemanja....
Zatvorila sam oci i dopustila srcu da me vodi,jer samo iskrena osecanja i otvoreno srce su mogli da me odvedu do tebe.Za tebe bih ucinila sve,otisla na kraj sveta,tebi bih poklonila sve i moguce i nemoguce.I ako je nekada postojala sumnja u moja osecanja,jer nisam mogla da poverujem da mogu toliko nekoga da volim,ubedila sam sebe onog 8.oktobra kada je moje srce zauvek ostalo u tvom narucju.Ono je i dalje tvoje,bas kao sto sam i ja tvoja zauvek,pa cak i onda kada vreme odluci da obrise proslost a kilometri odluce da nas odvoje.Toga dana sam sebi i svima dokazala da te volim i da cu te voleti dok u meni bude gorela sveca zivota...
Mozda sam nekada lagala,varala ali nikada nisam zelela da te povredim jer bi to bilo kao da sam samoj sebi zarila noz u srce.Ono sto bi tebe povredjivalo mene bi ubijalo jer sam umela da osetim sve sto i ti osecas.Svaki tvoj osmeh bio je melem za moje srce...
Znam da nista nije zauvek i da svemu jednom mora doci kraj.Sve sto je lepo uvek kratko traje.Znam,jednoga dana necemo postojati mi ali ce moje srce i dalje kucati samo za jednu osobu kao nekada...Moje ce oci i toga dana gledati u daljinu i videti samo jedan lik a usne zeleti one slatke otrove koje si ti na njima ostavljao.Tebi sam se predala i tvoja sam cak i onda kada me ti budes ostavio pod svetlima nekog novog dana...
Cak i kada kapi budu spirale poslednje trenutke iz proslosti,kada sneg bude zavejao uspomene,a vetar oobrisao nase otiske,u mom srcu ce ostati mesto gde ce pisati tvoje ime,Nemanja....

Zauvek tvoja malena

Nesta sta se moralo desiti ...

Autor ljubavneprice | 10 Apr, 2010, 10:54
Bilo je to 2005! Ludo ljeto,ludo drustvo,puno alkohola manje briga..pa jednostavno savrseno!!! Kao i svatko sigurno od vas u mladim godinama voli/o je da uziva a tako i ja ahhh.Ali tu su i decki :) bez toga se ne moze ja bi rekla?! Iako bi nama zenskim bilo nekad puno lijepse bez njih tj. nebi imali problema nit bolova.Imala sam 17 godina jako lijepe godine,imala sam jako veliko drustvo mjesano i deckiju i cura ali decki su mi inace uvjek vise odgovarali jednostavno vise sam snjma volila ludovat jer su jednostavni.A bila sam im i umiljata... najbolji frend mi je musko i vjeruj te zakon je snjim ,mogli smo pricati danima o svacemu pomagao mi je jako puno a i ja njemu.Vjerujem u musko prijateljstvo,naravno ne u svacija!Sad da dodem na pricu,imala sam nekih avantura ljubavnih ali nista tako vazno i dugo.Nisam se volila vezati na duge staze jeza me odmah uhvati cim mi netko spomene dugu vezu,hmm tipicno je to bilo za mene! Nazalost puno sam ljudi i uvrijedila stim svojim ponasanjem.Tad me nije bila briga dali nekoga boli dali ce netko patit zbog mene jako sebicno,zar ne? Zivot sam shvacala kao neku igru,bez obaveza..imala sam sta sam htijela i navikla da dobijem sta zelim!Ma da mi se poslje odbije od glavu.E tad je dosao 10 mjesec i moj rodendan punoljetnosti.Bila sam u vezi,lik je bio dobar..ali i tu mi je nesta falilo,tak da sam prekinila dan prije mog rodendana.I stim si pokvarila raspolozenje i dan koji smo svi cekali! Ma da nije ni to dugo trajalo.Dosao i taj dan mog rodendana..u skoli je bilo sve dobro al posto je bio radni dan odlucila sam rodendan prebaciti na subotu sto je svima vise odgovaralo.Iako sam uzi krug prijatelja taj dan mog rodendana pozvala sebi doma..Bilo nas je oko 10-tak i mogu vam rec da je proslo jako burno,veselo maa ubili smo se u alkoholu! I da najvaznije taj dan sam upoznala i veliku svoju 'BOL' eh Boze ni taj me dan nije postedio!!Jedna frendica bila je u vezi vec malo duze vrijeme pa tak da mi je drago da ta veza traje jos i dan danas!Tak da me je ona i upoznala stom mojom prvom i velikom ljubavi,koji je bio dobar frend njenog decka!!!Ludovali smo i plesali kako i spada kad se nesta slavi.Odjednom je njoj zazvonio mobitel i bio je taj njen decko,koji je rekao da je ispred kuce te da mu nesta alkohola slobodno mozemo dopeljati ah naravno da da.Pa smo se ja i ona pokupile s dvije boce zestokog i izasle van i tad sam ugledal da nije sam hehe da sam znala da ce mi to bit i buduci nebi ni izlazila! Upoznali smo se taj dan te veceri u mraku..nisam ga bas dobro ni opazila pa ono ipak je mrak.Pricali smo malo i tak uglavno nista ozbiljno,a iako mi je poslje sam priznao da je on odmah osjetio neko zanimanje za mene :) nisu se dugo zadrzali ubrzo su otisli a mi nastavile po svome do dugih jutarnji sati,jaoo iako smo to jutro morali u skolu polu pijani i ne naspavani sam kad se sjetim pojavi mi se osmijeh na licu!! Dan u skoli je prosao OK iako sam vise zjevala nego pricala.Poslje skole smo imali obicaj naravno na kavu i tad mi je frendica poslala sms da mi ima nesta ispricati pa sam joj rekla da navrati do kafica u kojem sam bila.Iskreno me je jako zanimalo sta bi moglo biti inace po prirodi sam jako radoznalo bice tak da sam ju jedva docekala. Napokon kad sam ju ugledala dan je osvanio,i jako dobra vijest ;) rekla mi je kako bi se taj moj buduci htio malo bolje upoznati i naravno da sam pristala nisam imala sta izgubiti..malo dosadu ubiti tak sam to prije nazivala! E dosla je i subota i slijedio je jos jedan dan pijanstva i slavlja mog rodendana...dogovorili smo se naci u kaficu u kojem inace provodimo nase vrijeme!! Navecer oko 8 sati vec nas je polovica bila na okupu,ostali su isto brzo stigli.Malo smo se salili ma znate i sami kako to spada,eee tad sam zamjetila i tog mog buducek nisam znala kako da se ponasam..malo smo se gledali,smijesili se jedno drugom jednostavno iskrice su letjeli joj jako lijepi su to osjecaji bili.Tako se nastavilo i sljedeci 2 tjedna !! I 11.11 smo se dogovorili naci,taj smo dan i prohodali.Ja taj osjecaj koji je bio u meni nemogu opisati,sama sebi sam bila cudna a kamoli ostalim oko sebe.Znali su me pitati:"tko si ti,mi te ne poznamo?!" Istina ni sebe samu nisam mogla prepoznati! Osmjeh na licu nije spadao.Ali ja kao a nikad nisam htijela priznati sta se dogada u meni iako su svi znali a i ja sama ali priznala nebi. Tko ja da se zaljubim??? nikada! to su bile moje rijeci.Bilo nam je dobro,tak smo se lijepo pronasli i pasali da je bilo vise nego strasno.Jako smo si slicni i bas smo mogli pricati o svemu i uvjek smo imali o necemu par je godina stariji bio tak da je bio i iskusniji znao je vise i bolje neke stvari od mene,sto je normalo.Savjetovao me je,iako smo bili u vezi bio mi je i kao frend imali smo utjehu jedno u drugom...bas smo se jako vezali mozda i previse!! Provodili smo jako puno vremena skupa,bili smo po cijele dane zajedno od jutra do mraka nikad nam nije bilo dosadno!!!Cak je ljudima bilo cudno kad nas vide jedno bez drugoga.Pre savrseno ja bi rekla!Ma da i nije bilo uvjek naravno bilo je tu i suza,i teskih rijeci ali bi vec nakon nekog vremena bili oni stari.Hodali smo vec a vrjeme je prolazilo,a meni se cinilo koda smo se jucer upoznali i prohodali bas samo volili provodit se i bit zajedno! Sad dolaze problemi.Moji starci su sredivali papire za Australiju..znali smo to oboje,imali smo neku nadu da od toga nema nista te i nismo volili o toj temi puno !! 11.11.2006 nama godina dana ko bi rekao meni koja nije volila duge veze i sve sto se zove ljubav... ali koja je tako brzo prosla!!! Bilo je vise nego lijepo,ponasao se prema meni lijepo bio dobar,jednostavno :"DRAGO MI JE STO SAM S TAKVOM OSOBOM UPOZNALA I DOZIVILA LJUBAV KAKVOM SE SPADA" Bio je to jedan petak,ustala sam se ..kao inace ljeno ujutro, kad odjednom stara zove':"imam dobru vijest dobili smo vizu za australiju" Ajme meni to su bil moje rijeci,to mi je tako tesko sjelo tezina u rijecima!!! To je samo znacio KRAJ moje jedine ljubavi u zivotu.Naj teze mi je bilo kako reci decku mislim da mozete shvatiti i da ne pisem u detalje i kako je reagirao.Vrijeme polaska nam je bio 12.1.2007 Trudili smo se oboje da si napravimo i to malo vremena sta nam preostaje da nam prode lijepo.Ali napetosti je bilo,bol je postajala sve veca jer su se dani blizili a tako i nas rastanak! Nebi ovo nikom pozelila sam kad se sjetim kako sam se osjecala,da se sam tako nesta trebalo dogoditi ne ide mi ni sad u glavu!!Dosao je taj dan,taj zadnji dan koji su tu osjecaji bili..koje suze,pogledi..blizi se i vrijeme polaska sam gledam u sat leti vrijeme! Gledam njega..oci suzne..prijatelje ...sjedimo svi jos zadnji sat mog leta,nitko nemoze jede recenice sastaviti..koje su to sam emocije bile!!Sad kad pisem ovo glava me zaboli! .........Nemogu o tome puno,jos tuga tu je!!Dolazak u Australiju.Ljudi ljepota je i sve ali tezina je u meni znate kad snekim ste 24 sata a nakraju ta osoba nije pored vas?koma..ne ide u glavu da od toga nikad vise nece bit ono sto je bilo!!Znate nismo imali srca prekinit ostali smo zajedno,s nadom da cemo moc izdrzati ovoliku udaljenost.A i jesmo trudili smo se puno...dopisivali smo se svakodnevno sms-om sve do 6 mjeseca dobro da smo izdrzali i do tad do prve svade.Jer daljina radi svoje!! Vec mjesec dana bismo skupa..rekao mi je da ima curu neku vec tjedan dana tesko sam to prihvatila ali se trudim.Ionako tko zna dali cemo se ikad i vidjeti?! Priznao mi je da me jos voli..i da tesko i da ce prestati kako sam mu u glavi uvjek u njegovim mislima.I on je meni...iako je stvarnost drugacija ali VOLIMO SE

...prva ljubav...

Autor ljubavneprice | 10 Apr, 2010, 10:53
...I posle toliko vremena,stojim sama na peronu svoga zivot,ljudi prolaze pored mene kao senke,vreme je usporilo,u daljini cujem da poslednji voz krece za 5 minuta...imam jos samo tako malo vremena,da se nadam da cu te videti...krece mi suza,ona sto izdaje,znam da treba da krenem dalje,da zivim svoj zivot...ali nemam snage,jer jos u meni tinja nada da ces zalutati na ovaj peron,da cu te opet biti najsrecnija pored tebe,nada,samo nada,to je sve sto mi je ostalo...Mozda ce se ipak desiti neka carolija,i ti ces biti tu,da me tesis,da kazes da je to sve bio samo ruzan san.Bajka,zasto moj zivot nije bajka...?Jednom smo o tome pricali,secas li se...?Rekao si mi da sam detinjasta,da ti ne mozes da mi je pruzis...a ja sam cvrsto verovala,da ce se to pak promeniti...jos uvek verujem,ali uzalud...
Sve me podseca na tebe,a toliko vremena je proslo,cak i neke sitnice,neciji pogled,osmeh,ma dovoljna je i jedna rec da probudi secanje na tebe u meni,koje tako silno pokusavam da gurnem u zaborav...I jos pokusavam da odgonetnem zasto te tako ludacki volim...jos 3 minuta...ne razumem,dok smo bili zajedno,ti si mi bio zanimacija..a onda si otisao,i tada sam skupila hrabrosti da priznam sebi da,da...pa da te volim,ludacki,bez granica,onako kako se voli prvi put...tada je vec bilo kasno...mada i sada ne bi mogla da te pogledam u oci i da ti kazem da te volim...jos 1 minut..Odlucila sam da krenem,da se otrgnem od proslosti,evo zurno skupljam delice srca,koje si ti slomio...mozda ce ipak neko hteti da mi pomogne da ih slozim...kazu,da kad srce i dusa bole zbog ljubavi,sledeci put vole jos jace i iskrenije,nadam se daje tako...ulazim u voz,sedam kraj prozora,i imam zelju poslednji put da pogledam taj peron proslosti...i gle,pa to si ti,kao i uvek nasmejan,osmeh mi je zaigrao na usnama,srce pocinje da lupa sve jace i jace...htedoh da ti mahnem,da istrcim da te zagrlim...ali ondak videh nju kraj tebe,ljubis je onako kako si mene nekad...i opet tako poznat bol,koji razdire i srce i dusu,i opet mi krecu suze zbog tebe,a obecala sam sebi,zbog tebe nikad vise...Krece voz,bas na vreme,zelim sto pre da odem...preko puta mene sedi i osmehuje mi se stranac...pa sto da ne,uzvraticu mu osmehom,mozda je on taj koji ce da mi pomogne da te zaboravim...mozda...
I poslednji put priznajem sebi da te volim,verovatno cu te uvek voleti,ono dete u meni ce mi davati snagu da te volim i da ujedno nastavim svojim zivotom,bez tebe...ipak nisu sve ljubavi srecne,zar ne...?!...I love you...

O TEBI...

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:38
Izgubljena u vremenu i prostoru, zanesena pričom o prošlim vijekovima i zaboravljenim događajima, gledam te u oči...
Nestajem, gubim se u njihovom zelenilu i pitam se kakve su u stvari? Ako su oči ogledalo duše, kakva je tvoja? Šta se krije kada padnu sve maske i ostane samo čovjek, sa svim svojim manama i vrlinama, sa svim svojim slabostima i snagom?
Kakav si tada?
Da li su tvoje oči bezbrižno zelene kao nepregledni pašnjaci koje privlače izletnike da spokojno zaspu na njihovoj površini ili su, samo prividno lijepe, kao neistraženo jezero koje mami zanesene da zaplove njegovom površinom i u trenutku nepažnje da ih progutaa i povuče u svoje mračne dubine?
Anđeo ili demon?
Šta se skriva iza nemirnog i nevinog osmjeha i laskavih riječi uvijenih i veo istorije? Kavaljerstvo minulih vremena ili Kazanova današnjice?
Vlad Tepeš, koji željno iščekuje novu žrtvu kojoj će u vrtlogu strasti spustiti bijele očnjake na nježni vrat ili nevini dječak, koji pod krinkom zavodnika skriva narav Petra Pana i želju da nikad ne odraste? Vječiti dječak, lutalica, koji traži savršenu ljubav, zapisanu na požutjelim listovima, sakrivenu među koricama dijela starih pisaca, kome je potrebno mnogo nježnosti...
Šta ću ti značiti u životu? Samo jedna recka više u vrtlogu uspomena, bljesak sa kojim ćeš doživjeti par trenutaka za pamćenje ili... ne smijem ni pomisliti...
Toliko, naizgled, različiti, a opet previše slični da se ponekad plašim. Plašim se i same sebe jer znam da slobodu volim više od bilo koga i bilo čega na svijetu...
Zašto bi je zamijenila za tebe?
Zašto bi je zamijenio za mene?

Pogresna....

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:38
........Ako pozelis da mi se vratis, gledaj da to ne bude skoro, vremena mi daj da te prebolim, dodji mi kad prestanem da te volim....

Cudno je kad covjek pomisli da ima sve, to si nikada ne smijem vise dozvoliti, jer me to savrsensvto brzo vrati na pod...na tvrdu zemlju sa koje ne znam da se podignem. Dosao si slucajno onoga jesenjeg dana, nisi ni pomislio da bi mogla da ti se uvucem pod kozu, ali ja jesam. Cudno za mene, mozda ce neki da me obsudjuju ali ipak, svi smo ljudi i svi smo krvavi pod kozom, cak i ja...i ako sam mislila da se meni nesto takvo ne moze da desi. Nikad ti nista nisam napisala, nikad ti ni iskreno nisam rekla koliko sam te zavolela, jer to osjecam tek sada, kada vidim da moj zivot nije ono sto bih tebao da bude. Imala sam sve, njega, njegovu ljubav, srecu i dom. Nisa nisam izgubila jos uvjek je sve tu...jer kako kaze moj dobar drug ja sam neporazena. Vazna, umisljena i snazna...ali sam porazila samu sebe. Onoga dana kada si mi pruzio ruku izgubila sam se u tvojim ocima. Kao da bi se okupala najljepsim turkiznim morem, utonula sam u njega pala na dno...iako sam znala da plivam. Okrenu si moje misli, moja osjecanja moju srecu. Uvjek si mi govorio da sam tvoja sreca u nesreci...tvoja...to je ono sto volis i danas da mi kazes da sam tvoja i da nikada necu biti sretna. Porusila sam svoj topli dom, u svoju mirnu luku sam dovela tebe, u svoj miran i precizan zivot usao je tvoj nemir. I danas se pitam dali je to bila ljubav? mislim da nije...bila je to stras, ceznja...i osjecaj kad znas da nekoga nikada neces imati potpuno. Na lice si mi donosio smeh...a i ja sam tebi, svega se sjecas, ali ni ja ne zaboravljam, toliko njeznosti i dobrote koliko si mi dao nikada necu zaboraviti....jer znam da toga nikada nisi bio sposoban a nikad ni neces. I sada ce godina, od naseg prvog susreta, dodira, poljubca. Znas li kako je tezko kad te sretnem kad moram da glumim sretnu osobu...sa njim pod rukom? ljubomorna sam do neba kad saznam za koju tvoju novu djevojku...ali ipak zoves mene, za gluposti za besmislena pitanja...znam ne das mi da te zaboravim, ne das mi da sam sretna. Slomim se i ja ponekad pa te pozovem, pa ti pisem...prazne rjeci...samo da te sjetim koliko si me voleo...ili mi samo nisi odoleo? Dosta smo stari vec odavno nismo klinci, i zivot je takav uvjek je nepredvidljiv i pun sudbine, znam nisi za mene niti ja za tebe...ali zasto ne mogu da te zaboravim, zasto ne skupim hrabrost i ugasim telefon kad me zoves..."znam ja dobro kako ti je sa njom, cak sam i tvoj novi broj pre nje znala..." znamo to oboje. Volela bih da si sretan, na nadjes onu pravu i da ti bude sreca stalnica svakoga dana...ali ti nikada neces voleti, jer ti ne dajes sebe. ovim sam nekako htjela da se oprostim od svoje proslosi mozda i na glupi nacin da zavrsim sve ovo, ali meni to puno znaci, napisala sam moza to pogresnim ljudima...a tebala sam tebi...ali bih to opet bila tvoja jos jedna pobjeda...vjeruj ovdje smo oboje porazni. Ja zivim dalje, sa njim koji me voli, mozda i ja njega, a ti sam sa sobom i svojim ponosom i parama...koje ne nose ljubav....a odnjele su ti mene. Sareni leprtiru mog sivila....ne idu ni nevini sa krivima....



zbogom moje najljepse oci na svjetu...moje je vrjeme da isplivam iz njih...

Tuzna zivotna prica!

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:37
Svih ovih godina tragala sam za nekom osobom koja ce mi pruziti ljubav,koju nikad nisam osetila.I taman kada sam pomislila da sam je nasla ona mi je zabola noz u ledja!Tog momenta zapitala sam se zasto je to bas meni moralo da se desi?Zasto meni,danima sam postavljala to pitanje sebi,ali nije bilo odgovora!Za mene zivot je postao mucenje,jer zivela sam sa njim,a znala sam da me vara,da me ne voli.On je svakim danom bio sve hladniji prema meni.Imala sam osecaj kao da zeli da me otera od sebe.Puno puta sam ga pitala sta nije u redu,a on bi na to odgovorio da sam previse opterecena nasom vezom i da prestanem da ga gusim.Kasnije sam saznala da sam trudna.Taj dan je trebao da bude najsrecniji dan u mom zivotu,ali na protiv.Bio je to dan kada sam shvatila da sam sama da nemam nikog ko ce se radovati mojoj bebi.Ubijalo me je saznanje da ga Daniel nece zeleti.Kada sam stigla kuci on je vec bio tu,vratio se s posla.Razmisljala sam kako da mu kazem i sakupljala hrabrost.Taj trenutak nikada necu moci da izbrisem iz secanja.On je nekoliko sekundi ostao ukocen od tih mojih reci da ce postati tata.Mislila sam da je prosla citava vecnost dok je on progovorio.Ja ne zelim tu bebu Sara.Tog trenutka srusio se ceo moj zivot,nisam mogla da progovorim,samo su suze padale niz lice.Prvo sam skupila svu snagu koju sam imala i rekla da cu ja ovu bebu roditi,pa makar ona nemala tatu.Uredu, rekao je rodi je,ali te molim prvo da spakujes svoje stvari i odes odavde.Spakovala sam se i kada sam krenula rekla sam da ce se jednog dana kajati zbog ovoga i otisla zauvek iz njegovog zivota.Bilo mi je tesko,nisam mogla da izdrzim od tolikog bola i tuge.Jedino mi je davalo snage i razlog da nastavim dalje moja nerodjena beba.Zivela sam kod moje bake,ona je jedino bice na svetu koje me razume i iskreno voli.Majka nije zelela da me pozove kod nje,jer ona je imala svoj zivot u kome nije bilo mesta za mene,a tatu nikad nisam ni upoznala.Ostavio je moju majku posle mog rodjenja.Nisam zelela da se to desi mom detetu.Samo ja znam kako je ziveti sa roditeljem koji ti stalno prebacuje da sam joj upropastila zivot.Kada je dosao na svet Luka bio je to dan pun srece i tuge,jer njegov tata ga nije zeleo.Saznao je da je dobio sina i dosao da ga vidi,ali ja nisam dozvolila.Rekla sam mu da on nema sina i da za njega ovde vise nema mesta.Srce mi se kidalo,ali nisam mogla vise da podnesem to licemerje.Molio me je da prizna dete,da je pogresio i da tek sada shvata.Ali ne,ja vise nisam ona stara koja ce poverovati u te lazi,i koja ce mu oprostiti.Danas moj zivot je sasvim drugaciji.Prebolela sam Daniela i pokusavam da nekako sredim svoj zivot i pocnem iz nova!!!

Nasa tajna-Skolska ljubav

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:37
Imala sam jednu drugaricu,bila je skroz ludo zaljubljena u jednog decaka.On je imao druga koji je bio sa nama u odeljenju.Stalno smo se cackale sa njim.Namerno.Sve cesce sam pocela da gledam simpatiju svoje drugarice kao osobu koja bi i meni mogla da se svidi.Njihov odnos je bio sve smesniji i smesniji,on je sasvim dobro znao da joj se svidja,a ona je mislila da on to nezna.Nisu se ni druzili ni muvali,samo su se povremeno zadirkivali.Ona nije bas toliko lepa,samo je skroz cool,a ja sam njena cista suprotnost,vrlo zenstvena.Nas drug iz odeljenja me je pozivao da izadjem sa njim,jedno vreme smo izlazili,ali se ja nisam dala,nisam ga htela za decka.Par simpaticnih dogadjaja sa saimpatijom moje drugarice bili su neki zagrljaji,ples na zurci,ali on je to radio i sa njom. Sada sam sa njim. Jedna vrlo cudna veza.Desilo se to kad sam dezurala.Trazio je dnevnik svog odeljenja.Pricali smo o nekim uobicajnim stvarima,dogovorili se da idemo zajedno kuci,a onda jestavio ruku na moje rame.Skroz sam se ukocila.Oboje smo cutali.Krenula sam po dnevnik,par sekundi kasnije.Uhvatio me je za ruku,kakva cudna stvar za takvod zavodnika,a toliko romantike,privukao me ka sebi i poljubio.Kao u bajkama.Poljubac i nije bio bas nesto,bio je lep,onako jenostavan.Zagrlio me je cvrsto i pribio uz sabe.Donela sam mu dnevnik.Mislila sam da sam jos jedan njegov jednominutni hir.Na polovini casa dosao je po mene,ostavila sam drugaricu da me pokriva,i otisli smo zadno do iza skole.Pricali smo petnestak minuta o svemu,rekao mi je da me voli,itd.Gurnuo me je uza zid,i poljubio,obuhvatio je celo moje telo rukama,a ja sam svoje ruka stavila oko njegovog vrata.Ljubili smo se jedno dvadeset minuta.On je moje visine.Vratila sam se na dezurstvo,moja drugarica je dosla kod mene.Caskale smo malo.Nisam nista ni pomenula.Kad su se casovi zavrsili,njih troje su me cekali,drugarica,zaljubljeni drug i on.Spetljali smo nesto i kao se poljubili za rastanak.Krili smo vezu jedno nedelju dana,a onda je on rekao njima.Moja drugarica je poludela,nismo pricale sest dana.Kasnije je nasla novog decka,ali je brzo raskinula sa njim.Sada je u vezi sa zaljubljenim drugom,ali ne u mene,nego u nju.Mi smo i dalje u vezi.I dalje mi je lepo.Zajedno se zezamo i tako to.I dalje idemo iza skole da se ljubimo.Moglo bi se reci da je skroz veran za takvu facu i frajera.Sad sam potpuno srecna.Nas cetvoro smo grupa za sve probleme,zurke,...
The end-School story

Juce,DANAS,sutra

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:36
U snove te svoje prizivao nisam.
Došla si sama razdragana,nasmejana,chila.
Osetih samo treptaje tihe,nežne,chežnjive i silne,
kao nemo kucanje na moje duše baršunasta vrata.
Osetih da damari snažni srca tvog
behu sputani strahom dana današnjeg,
a dan DANAŠNJI jedino jeste!

Da cutim,kažeš mi.
Dali to tvoja želja je
ili otisak straha
od buke damara snažnih?

Isto pitaš,osecam!
Saznaj,sama,dodirni svilu
iza plavim baršunom
pokrivenih vrata.

Utopi strah svoj
dana današnjeg
u istinu od bele svile,
JUCHE zaboravi,
SUTRA nikad nije.

Jedna od najlepsih veceri...

Autor ljubavneprice | 9 Apr, 2010, 10:36
Jedno vece sam setala sa drugaricom i srela sam svoju simpatiju. Posto on ide u odeljenje sa tom mojom drugaricom i druze se, stali su da popricaju.. Oni su tako pricali nekih 15-ak minuta, a ja sam tipkala nesto na fon-u.. Odjednom se obratio meni i pitao me sta ima kod mene... Ja sam ga samo pogledala i rekla "Ma nista, kod tebe?", On je odgovorio "Ma isto, smaranje!". I tako smo mi pricali-konacno! Nasa drugarica je rekla da ona ide i da ce nas ostaviti same jer vidi da smo se lepo raspricali.. Ja, sva happy rekoh "Ma nema potrebe, idem i ja, cekaj!", a njemu "Ajd see you". Kasnije smo se opet sreli, a on i njegov drug su nas poyvali na sok. Ja sam se kao nesto neckala, ali sam ipak pristala. Tako smo malo caskali... A onda je meni on predloyio da malo prosetamo, samo nas dvoje. Ja sam rekla "Pa, ne znam, moye!" Pricali smo tako neke gluposti, i odjednom me prekinuo jednim poljupcem.. Neznim, laganim, samo je prislonio usne na moje.... Ja sam se prvo malo zacudila i onda mu vratila kiss.... On me pitao da li yelim da budemo yajedno... Ja sam rekla da se sve nekako prebrzo dogodilo i da cu mu poslati poruku cim malo sve saberem u glavi.... Kasnije smo se rastali uz jedan pokusaj poljupca.. Kad sam malo raymislila poslala sam mu poruku sa sadrzajem "DA" . On je odgovorio da je presretan i pozvao me sutradan da se vidimo... Setali smo... Otisli smo do mesta gde se svi parovi sastju... Tako smo proveli citavo vece... Sedili smo na klupi, ljubili se, grlili, vetar letnje noci nas je milovao i mrsio nam kose..... Jos uvek smo zajedno i jako nam je lepo! :-)